Bugarska odbacila veće poreze na kockanje: Strah od rasta crnog tržišta preovlađuje

Bugarska vlada je zvanično odbacila predloge opozicionih stranaka za povećanje poreza na kockanje i uvođenje još strožih pravila o oglašavanju. Odluka dolazi u vreme kada zemlja revidira svoj Zakon o kockanju, a zvaničnici upozoravaju da bi prekomerni finansijski pritisak na licencirane operatere mogao da se obije o glavu. Zadržavanjem poreskih stopa na stabilnom nivou, vlada ima za cilj da zaštiti legalno tržište od preuzimanja od strane nelicenciranih ofšor konkurenata, koji već drže značajan deo domaće industrije.

Debata u bugarskom parlamentu istakla je tenziju između fiskalnih ciljeva i tržišne realnosti. Dok su neke političke frakcije zahtevale veće doprinose od sektora za punjenje državne kase, Ministarstvo finansija je ostalo fokusirano na dugoročno zdravlje regulisanog tržišta. Ovaj oprezni pristup odražava rastuće razumevanje među evropskim regulatorima da postoji prelomna tačka gde poreska politika postaje kontraproduktivna za zaštitu potrošača i tržišni integritet.

Brojke i činjenice

Odbijeni predlozi, prvenstveno podržani od strane stranaka Demokratska Bugarska i Mi nastavljamo promene, imali su za cilj podizanje poreza na Bruto prihod od igara (GGR) sa sadašnjih 25 odsto na 30 odsto. Dodatno, opozicija je tražila skoro udvostručenje naknada koje plaćaju operateri. Zamenica ministra finansija Ljudmila Petkova čvrsto se usprotivila ovim merama, ističući da su porezi na onlajn kockanje već povećani sa 20 na 25 odsto ranije ove godine. U kombinaciji sa 10 odsto poreza na dobit preduzeća, ona je tvrdila da industrija već značajno doprinosi.

„Predlog na prvi pogled zvuči veoma dobro, ali stvarni efekat mere bio bi prenos igrača sa legalnog na ilegalno tržište. Udio sivog sektora na tržištu kockanja trenutno iznosi oko 40 odsto. Većina zemalja primenjuje porez od 20 ili 25 odsto. Svako povećanje poreza na kockanje dovodi do povećanja sivog sektora.” - Ljudmila Petkova, zamenica ministra finansija, Bugarska

Prema vladinim podacima, stopa kanalaizacije u Bugarskoj trenutno iznosi oko 60 odsto. To znači da je 40 odsto tržišta već izgubljeno u sivom sektoru. Zvaničnici su istakli da većina evropskih nacija održava poreske stope u rasponu od 20-25 odsto kako bi osigurali da legalni operateri ostanu konkurentni u odnosu na ofšor sajtove koji izbegavaju lokalne poreze i propise.

Pozadina

Zakonska bitka se takođe dotakla i oglašavanja. Od aprila 2024. godine, Bugarska sprovodi sveobuhvatnu zabranu oglašavanja kockanja na televiziji, radiju i u štampanim medijima. Spoljno oglašavanje je ograničeno na bilborde koji moraju biti udaljeni najmanje 300 metara od obrazovnih ustanova i objekata namenjenih mladima. Trenutno, opozicija je želela da ukloni preostale rupe u zakonu, ali je vlada insistirala na održavanju statusa kvo dok se nastavlja šira revizija Zakona o kockanju.

Opozicioni poslanik Venko Sabutev oštro je kritikovao tokom sastanaka odbora, optužujući vladu za nedoslednost u svojim zakonodavnim prioritetima. On je pitao zašto se neki zakoni mogu brzo izmeniti putem prelaznih odredbi, dok Zakon o kockanju ostaje nepromenjen uprkos pozivima na strože socijalne zaštite.

„Kako ste mogli da promenite Zakon o radu kroz prelazne i završne odredbe, a ne možete da promenite Zakon o kockanju i zaustavite oglašavanje kockanja kroz isti mehanizam? Dosta je tog licemerja.” - Venko Sabutev, opozicioni poslanik, Mi nastavljamo promene

Uprkos odbacivanju povećanja poreza na GGR, vlada nastavlja sa planom da affiliate marketere podvrgne državnom nadzoru. Budžet za 2026. godinu uključuje predlog za godišnju licencnu taksu od 6.000 evra za affiliate marketere, plus 10 odsto varijabilnog poreza na provizije. Očekuje se da će ovaj potez generisati oko 100 miliona evra godišnjeg prihoda, pokazujući da država traži alternativne izvore prihoda bez direktnog gušenja primarnih operatera.

Zašto je to važno za nemačke igrače

Za igrače u Nemačkoj, situacija u Bugarskoj je odraz tekućih borbi sa MeĂ‘udržavnim ugovorom o kockanju iz 2021. godine. Nemačka već ima neko od najvećih poreskih opterećenja u Evropi, posebno porez od 5,3 odsto na promet za slotove, što je daleko agresivnije od modela zasnovanog na GGR-u koji se koristi u Bugarskoj. Priznanje bugarskih zvaničnika da je 40-odstotno crno tržište ozbiljna pretnja trebalo bi da posluži kao upozorenje nemačkim kreatorima politike.

Nemački igrači koji koriste GGL-licencirane sajtove podležu limitu od 1 evra po spinu i mesečnom limitu depozita od 1.000 evra za sve operatere, koji se nadgleda putem LUGAS sistema. Kada legalne ponude postanu previše restriktivne ili skupe zbog preraspodela poreza, igrači često traže MGA ili Curacao sajtove. Bugarski izbor da prioritet daju kanalaizaciji nad neposrednim poreskim dobicima je strategija koja se fokusira na zadržavanje igrača unutar sigurnog, regulisanog okruženja gde alati poput OASIS-a mogu zaista funkcionisati.

Šta to znači za GGL-licencirane kockarnice

Licencirani operateri u Nemačkoj nalaze se u sličnoj situaciji kao i oni u Bugarskoj, iako sa još manjim maržama. Odluka u Sofiji da obustavi povećanje poreza pokazuje pragmatično shvatanje: ne možete zaštititi igrače ako industriju gurnete pod zemlju. GGL kockarnice u Nemačkoj moraju se pridržavati strogih pravila oglašavanja i socijalnih koncepata, što sa sobom nosi značajne troškove usklađenosti.

Ako nemačko poresko i regulatorno okruženje ostane znatno kaznenije od onog u drugim članicama EU poput Bugarske, pritisak na legalne operatere će samo rasti. Za sada, bugarska odluka predstavlja pobedu za one koji se zalažu za uravnotežen pristup regulaciji kockanja, fokusirajući se na stabilnost tržišta umesto na kratkoročnu fiskalnu eksploataciju. Ostaje da se vidi da li će drugi evropski regulatori slediti primer Bugarske u priznavanju limita poreskih povećanja na visoko konkurentnom digitalnom tržištu.