Holandija: Povećanje poreza na kockanje značajno podbacilo u odnosu na prihode

Povećanje poreza na kockanje od strane holandske vlade ozbiljno je razočaralo fiskalna očekivanja. Projekcije o stotinama miliona dodatnih prihoda spale su na samo delić tog iznosa. Ovo nameće pitanja o efikasnosti visokog oporezivanja u sektoru kockanja. To pokazuje da čisto povećanje poreza, bez uzimanja u obzir celokupnog tržišta, može dovesti do neželjenih nuspojava. Tržišni analitičari govore o otrežnjenju za evropske regulatore. Važne lekcije se mogu izvući i za Nemačku. Industrija mora pažljivo da prati ovaj slučaj.

Brojke i činjenice

Holandija je povećala porez na kockanje u dve faze: sa 30.5% na 34.2% u januaru 2025. godine, a zatim na 37.8% u januaru 2026. godine. Holandsko ministarstvo finansija očekivalo je dodatne prihode od 108 miliona evra u 2025. godini i 216 miliona evra u 2026. godini. Stvarne brojke su bile daleko ispod ovih očekivanja. U 2025. godini prikupljeno je samo 2 miliona evra više. Za 2026. godinu projektuje se procenjenih 57 miliona evra. Ed Birkin, analitičar, ističe da sama poreska stopa nije jedini krivac za ovaj deficit. Novi limiti na depozite, ograničenja oglašavanja i slabljenje privremenog skoka prihoda nakon Evropskog prvenstva 2024. odigrali su ulogu u smanjenju poreske osnovice.

Zanimljivo je da su ispaštali i fizički objekti. Posećenost kasina i salona igara na sreću opala je za oko 11% u odnosu na prethodnu godinu. Nekoliko operatera pripisuje ovaj pad direktno povećanju poreza, navodeći ga kao faktor za zatvaranje objekata. Generalno, čini se da povećanje poreza ne postiže uvek željeni efekat kojem se vlade nadaju. Bilo je i nekih zapažanja u vezi sa tržištima predviđanja za Svetsko prvenstvo. DR Kongo je bila zemlja na koju se najviše kladilo da neće osvojiti Svetsko prvenstvo. Francuska, Španija i Portugalija su bili najigraniji favoriti.

Pozadina

Diskusija o pravilnom oporezivanju kockanja je stalna tema u Evropi. Mnoge zemlje eksperimentišu sa različitim pristupima kako bi s jedne strane ostvarile prihode, a s druge strane osigurale zaštitu igrača. Holandski slučaj ilustruje složenost ovog zadatka. Prekomerno oporezivanje može navesti igrače na neregulisane ponude. To bi ugrozilo i zaštitu igrača i poreske prihode.

Ovaj aspekt je takođe razmatran na iGB L!VE Africa samitu. Tamo su se sastali regulatori iz Nigerije, Južne Afrike i Kenije. Bili su prisutni i predstavnici industrijskih tela kao što je Afrički forum poreskih administracija. Ključna tema bila je održivo oporezivanje i usmeravanje igrača na regulisano tržište. Ed Birkin, koji je moderirao panel o porezima na samitu, postavio je direktno pitanje:

„Ako operateri na nekim tržištima tiho apsorbuju ili izbegavaju kaznene poreske stope, može li industrija onda i dalje kredibilno da se bori protiv visokog oporezivanja na drugim mestima?” - Ed Birkin, analitičar

Ovo pitanje ostaje relevantno za celokupnu globalnu industriju kockanja.

Paralelno, Irska ima novi režim licenciranja pod Regulatornim telom za igre na sreću i lutrije Irske (GRAI), koji je stupio na snagu 1. jula. Trenutno se 89% onlajn klađenja odvija kod licenciranih provajdera. Međutim, ukupan tržišni udeo licenciranih ponuda iznosi samo 35%, pošto sav ostali iGaming ostaje ofšor i neregulisat. Ovo naglašava da regulacija mora efikasno da upravlja ne samo oporezivanjem već i usmeravanjem igrača na legalno tržište. Provajderi platformi kao što je Pragmatic Solutions već su počeli sa radom u Irskoj. Oni podržavaju operatere tokom tranzicije na regulisano tržište.

Zašto je to važno za nemačke igrače

Slučaj Holandije služi kao upozorenje u vezi sa mogućim posledicama neoptimalne regulacije kockanja. U Nemačkoj je Državni sporazum o kockanju (GlüStV 2021) stupio na snagu 2021. godine. Njegov cilj je bio da usmeri tržište onlajn kockanja i poboljša zaštitu igrača. Zajednička uprava za kockanje saveznih država (GGL) odgovorna je za licenciranje i nadzor. Ovi pristupi su u osnovi pozitivni. Međutim, i ovde postoje ograničenja koja bi mogla dovesti do prelaska na crno tržište. Na primer, limit depozita od 1.000 evra mesečno preko LUGAS sistema, i limit uloga od 1 evra po spinu za onlajn slot mašine. Takva ograničenja mogu uticati na to da igrači pređu kod neregulisani provajdera. Ova kazina takozvanog „sivog tržišta”, često sa licencama sa Malte (MGA) ili Kurasaa, obično nude više limite uloga i nemaju LUGAS sistem. Iako to na prvi pogled može izgledati privlačnije, nosi značajne rizike. U slučaju problema, zaštita igrača ili pravna pravna sredstva su nedovoljni.

Šta to znači za kasina sa GGL licencom

Za kasina koja poseduju nemačku GGL licencu, dešavanja u Holandiji su važan signal. GlüStV 2021 sledi drugačiji pristup od holandskog povećanja poreza. Fokusira se na zaštitu igrača i njihovo usmeravanje ka regulisanim provajderima. GGL bela lista je centralni instrument ovde. Igrači tamo mogu pronaći kasina koja ispunjavaju stroge nemačke zahteve. Uspeh nemačke regulative će značajno zavisiti od toga koliko dobro uspeva da suzbije crno tržište, dok istovremeno omogućava atraktivne ponude u regulisanom sektoru. Prekomerno oporezivanje ili previše strogi zahtevi, kao što se vidi u Holandiji, mogli bi dovesti do neželjenih efekata i u Nemačkoj. GGL stoga mora pažljivo da balansira zaštitu igrača, atraktivnost legitimnih ponuda i, naravno, fiskalne ciljeve. Holandski slučaj pokazuje da prihodi mogu ispaštati ako se ekosistem ne razume dovoljno detaljno.