Američke kompanije za igre na sreću tužene zbog adiktivnog dizajna aplikacija

Američki pravosudni sistem trenutno se suočava sa talasom tužbi protiv kompanija za sportsko klađenje. Optužba: priređivači navodno dizajniraju aplikacije tako da iskorišćavaju igrače sa sklonostima ka zavisnosti. Ova nova pravna strategija mogla bi iz korena da promeni industriju. Prethodno su ovakve tužbe često odbacivane zbog nedostatka obaveze pažnje (duty of care). Fokus se sada pomera na sam dizajn aplikacija.

Vitni Rej Di Bona, advokatkinja i zagovornica bezbednosti potrošača u organizaciji Drugwatch, vidi paralelu sa nedavnim tužbama protiv giganata društvenih mreža. Ona se nada da će ovo dovesti do budućeg pokreta za kolektivne tužbe. Sud u Novom Meksiku već je proglasio kompaniju Meta odgovornom za građansku kaznu od 375 miliona dolara, u vezi sa obmanjujućim izjavama o bezbednosti onlajn platformi.

Brojke i činjenice

Oko 80 tužbi na nivou saveznih država poziva se na presudu protiv kompanije Meta, što potencijalno utire put ka sličnim ishodima. Tužioci posmatraju aplikacije za klađenje kao proizvode koji su namerno opremljeni adiktivnim funkcijama kako bi zadržali korisnike na platformama. To može dovesti do emocionalnog stresa, anksioznosti, depresije i samopovređivanja. Pored toga, pogođene osobe često gube značajne sume novca. Na primer, tužioci Kristofer Sejdž i Teri Tompson traže odštetu od 2 miliona dolara od kompanija FanDuel i DraftKings u Pensilvaniji. Ovi priređivači navodno sarađuju sa NFL-om i kompanijom Genius Sports kako bi ponudili proizvod za koji se zna da izaziva zavisnost, posebno kada je reč o mikro-klađenju uživo (in-game micro-betting).

Drugi značajan slučaj je spor Daniel Arojo protiv DraftKings-a i FanDuel-a u Masačusetsu. On tvrdi da je izgubio oko 160.000 dolara na FanDuel-u i 20.000 dolara na DraftKings-u, razvivši zavisnost od kockanja jer FanDuel navodno koristi podatke iz aplikacije, kao što je vreme provedeno u klađenju, da bi kreirao personalizovane algoritme. Ovi algoritmi su ga zatim bombardovali ciljanim obaveštenjima i reklamama, podstičući ga na dalje klađenje.

„Oni u suštini tvrde da su same aplikacije proizvodi koji su namerno napravljeni sa ovim adiktivnim karakteristikama koje zarobljavaju korisnike na platformama, a zatim im uzrokuju emocionalni stres, anksioznost, depresiju, u nekim slučajevima i samopovređivanje, i očigledno, dovode do toga da ti ljudi gube ogromne količine novca.“ - Vitni Rej Di Bona, advokatkinja i zagovornica bezbednosti potrošača u Drugwatch

Kompanije za igre na sreću još uvek nisu odgovorile na ove optužbe. Njihovi advokati tvrde da se zakoni o odgovornosti za proizvod ne primenjuju jer su platforme za klađenje usluge. Ovaj argument, međutim, nije prošao na sudovima u Pensilvaniji i Ilinoisu.

Pozadina

Nedavni talas tužbi prvenstveno cilja FanDuel i DraftKings, koji zajedno kontrolišu najmanje 80% legalnog tržišta sportskog klađenja u Sjedinjenim Državama. Otkako je 2018. godine stavljen van snage Savezni zakon o zaštiti profesionalnog i amaterskog sporta (PASPA), kompanije za igre na sreću potrošile su milione na dizajniranje aplikacija kako bi zadržale klijente, učinile igru lagodnom („frictionless“) i podstakle lojalnost kroz veći naglasak na društvenim iskustvima. Međutim, ovi trendovi bi sada mogli da im se obiju o glavu. Pravni postupci protiv ovih kompanija mogli bi imati značajne posledice po dizajn aplikacija.

Slučaj Meta razlikovao se od većine tužbi vezanih za kockanje jer se odnosio na eksploataciju maloletnika. Za sportsko klađenje, minimalna starosna granica u većini američkih država je 21 godina. Lans Oliver, advokat u firmi Motley Rice, naglašava povećanu odgovornost priređivača adiktivnih proizvoda. Iako neki slučajevi uključuju maloletnike, većina tužilaca u trenutnim sudskim procesima u vezi sa kockanjem su odrasle osobe. Ostaje da se vidi da li će porote pokazati istu empatiju prema odraslim tužiocima kao prema deci sa još uvek nerazvijenim mozgom, što je često slučaj.

Zakoni u Japanu ilustruju drugačiji pristup. Tamo će se veća pažnja posvetiti prevenciji zavisnosti od onlajn kockanja. U Nemačkoj, u međuvremenu, 33 licencirana priređivača sportskog klađenja tuže saveznu državu Hesen. Oni smatraju da su uslovi na nemačkom tržištu previše restriktivni, uključujući limit za depozit od 1.000 evra i ograničenja za klađenje uživo, tvrdeći da to usmerava igrače ka crnom tržištu. U Viskonsinu se takođe priprema predlog zakona za onlajn sportsko klađenje, koji se bavi pitanjima kao što su mikro-klađenje i problematično kockanje.

Zašto je to važno za nemačke igrače

Zaštita igrača je takođe centralno pitanje u Nemačkoj. Državni sporazum o kockanju iz 2021. (Glücksspielstaatsvertrag 2021 - GlüStV 2021) uveo je stroga pravila, uključujući mesečni limit depozita od 1.000 evra i limit uloga od 1 evra po spinu za onlajn slotove. Ovi limiti se prate preko nacionalnog sistema za samoisključenje LUGAS. Igrači koji sami postave svoje limite ili se samoisključe blokirani su kod svih licenciranih priređivača. Ove mere imaju za cilj da zaštite igrače od opasnosti zavisnosti od kockanja. Međutim, tužbe u SAD pokazuju da tehnička implementacija mera zaštite igrača takođe igra ključnu ulogu. Takvi pravni sporovi mogli bi se proširiti i na Evropu, povećavajući pritisak na programere softvera da izbegavaju dizajne koji podstiču zavisnost. Za nemačke igrače to znači da su njihovi podaci zaštićeni kod priređivača sa GGL licencom. Strogi zahtevi GlüStV 2021 osmišljeni su tako da zaštite igrače od prekomernih gubitaka i rizika od zavisnosti od kockanja. Na primer, „personalizovani 'bonus' podsticaji i 'push' obaveštenja“ koje je Daniel Arojo kritikovao u SAD, regulisani su ili zabranjeni kod mnogih priređivača sa GGL licencom u Nemačkoj kako bi se ograničio manipulativni angažman korisnika.

Šta to znači za kazina sa GGL licencom

Zajednička uprava za igre na sreću saveznih država (Gemeinsame Glücksspielbehörde der Länder - GGL) licencira i nadzire onlajn priređivače kockanja u Nemačkoj, obezbeđujući usklađenost sa GlüStV 2021. Trenutni razvoji događaja u SAD mogli bi takođe podstaći GGL da još pažljivije analizira dizajn aplikacija za kockanje. Zahtevi za prevenciju zavisnosti od kockanja već su centralna komponenta licenciranja. Manipulativni algoritmi ili dizajni koji imaju za cilj iskorišćavanje mehanizama zavisnosti strogo su zabranjeni. Bela lista GGL-a navodi sve legalne priređivače. Igrači bi trebalo da igraju samo kod ovih priređivača kako bi osigurali maksimalnu zaštitu. Ako argumenti tužilaca u SAD prevagnu, to bi na kraju moglo uticati na zahteve za programere softvera i operatere platformi širom sveta. Čak i ako su nemački propisi već veoma strogi, fokus na dizajn aplikacija mogao bi dovesti do daljih prilagođavanja i još detaljnijih smernica.

„Sigurna sam da ćemo otkriti mnogo zaista zanimljivih informacija o tome šta se dešavalo iza kulisa sa ljudima koji su razvili ove aplikacije i odlukama koje su donete, kao i zašto su doneli te odluke.“ - Vitni Rej Di Bona, advokatkinja i zagovornica bezbednosti potrošača u Drugwatch